Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nasledno pravo". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



VISOKO POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BLACE

SEMINARSKI RAD

NASLEDNO PRAVO

Načela naslednog prava

Testament

Pavlović Aleksandra Milica Krulj Mladenović

19/08 III

2010. Blace

SADRŽAJ

UVOD............... ............... ............... ............... ............... ........................... ............... ........3.

I. NAČELA NASLEDNOG PRAVA.......................... ...............................................5.

1. Pojam načela naslednog prava............................ .........................................5.

1.1. Načelo obaveznosti univerzalne sankcije.......................................................5.

1.2. Načelo jedinstvenosti univerzalnosti nasleđivanja.........................................7.

1.3. Načelo ravnopravnosti u nasleđivanju ...........................................................8.

1.4. Načelo ograničenosti osnova pozivanja na nasleđivanje......................... ......8.

1.5. Načelo paralelnog odnosa osnova pozivanja na nasleđe......................... ......8.

1.6. Načelo slobode zaveštanja..............................................................................9.

II. TESTAMENT............................................................... ............. ..... ............. ...........10.

1. Pravna priroda testamenta..................................... .....................................10.

2. Uslovi za sastavljanje testamenta...............................................................11.

3. Sadržina testamenta....... ............. ................... .................... .........................12.

4. Forme testamenta....... .................................................... ....... ............. ....... ..12.

ZAKLJUČAK............. ................................................................... ..................................15.

UVOD

Nasleđivanje je stupanje nekog lica u odnose na mesto umrlog, odnosno lica proglašenog za umrlog. Ali ne može se stupiti u sve odnose koje je umrli bio zasnovao za života, već samo u one u koje je po prirodi stvari to mogućno i čije nasledno pravo dozvoljava. Tako, prijateljski, bračni i niz ličnih odnosa ne nasleđuju se. Nasleđivanju su podobni imovinskopravni (građansko pravni) odnosi, ali ni oni ne svi (npr. lične službenosti, ugovori zaključeni s obzirom na lična svojstva ugovarača - tzv. ugovori zaključeni intuitu persone - ne nasleđuju se).

Da bi moglo da dođe do nasleđivanja potrebno je da se ispune neki osnovni uslovi. Ti uslovi su: smrt fizičkog lica, postojanje zaostavštine, postojanje naslednika, i postojanje pravnog osnova za nasleđivanje. Dok ne umre neko lice nema ni govora o nasleđivanju. Ako je lice umrlo, a nema zaostavštinu, opet ne može da dođe do nasleđivanja, jer nema šta da se nasleđuje. Kad je lice umrlo i ostavilo zaostavštinu, a nema naslednika koji hoće i mogu da ga naslede, ne može da dođe do nasleđivanja, jer nema ko da ga nasledi. Najzad, da bi lica koja žele da naslede stvarno postala naslednici potrebno je da postoji pravni osnov za nasleđivanje.

Nasleđivanje može biti ugovorno, zakonsko i testamentalno. U našem pravu nasleđivanje može biti samo zakonsko i testamentalno, i to u vidu univerzalnog ili singularnog nasleđivanja. (Singularna sukcesija; Testamentalno nasleđivanje; Univerzalna sukcesija; Zakonsko nasleđivanje).

Da bi smo vas uveli u nasledno pravo, a samim tim i odredili ga, potrebno je odrediti osnovne pojmove nasleđivanja.

Nasleđe je imovina koja ostane posle smrti fizičkog lica, tzv. ostavioca, a koja se može naslediti. Shodno tome, u nasleđe spadaju prava i obaveze bilo imovinskog (npr. lične službenosti) bilo neimovinskog (npr. pravo na ime) karaktera, koji se ne mogu nasleđivati. Nasleđe se drukcije naziva nasledstvo, nasledna masa, ostavinska masa, ostavština, zaostavština. Nasleđe se sastoji iz aktive i pasive. Aktivu čine prava odnosno objekti koji su predmet prava, a pasivu obaveze odnosno objekti koji su predmet obaveza. Novčanim izražavanjem vrednosti i jednih i drugih objekata i njihovih uzajamnih upoređivanjem utvrđuje se stanje nasledne imovine, ako postoji tzv. čista vrednost nasleđa. Zaostavština je dakle, skup svih: prava, pravnih stanja, pravnih moći i obaveza koja su pripadala ostaviocu u

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]